Današnji zadaci dimničara dosta se razlikuju u odnosu na početak razvijanja ove delatnosti. U početku osnovna dužnost dimničara bila je protivpožarna zaštita. Redovnim održavanjem dimnjaka i ložišnih uređaja održavao se nivo bezbednosti domova, preduzeća, industrijskih postrojenja i svih onih koji su koristili neku vrstu ložišnih uređaja i dimovodnih objekata.

Danas, dimničar mora da vodi brigu i o problemima savremenog čoveka koji se odnose na očuvanje životne sredine i efikasnosti potrošnje energije i energetskih resursa. Redovnim održavanjem i čišćenjem ložišnih uređaja i dimovodnih objekata možemo uticati na smanjenje potrošnje energije i energetskih resursa a time utičemo i na smanjenje emisije štetnih materija u vazduh.

Cilj naše kompanije su bezbedna, ekološka i energetski efikasna domaćinstva.

 

Pravilnim i redovnim održavanjem dimnjaka smanjujete rizik od pojave požara, smanjujete emisiju štetnih gasova, povećavate energetsku efikasnost gorivnog uređaja i smanjujete rizik od gušenja ugljen monoksidom.

U zavisnosti od stanja i vrste dimnjaka, čišćenje može biti izvedeno mehaničkom metodom, ispaljivanjem dimnjaka ili hemijskom metodom.

Redovno čišćenje dimnjaka vršimo mehaničkom metodom. Mehaničko čišćenje je najčešća metoda kojom se vrši čišćenje dimnjaka od čađi. Metodom ručnog mehaničkog čišćenja može se očistiti skoro svaki dimnjak. Za ručno mehaničko čišćenje koristi se sajla na kojoj se nalazi dimničarska četka. Dimničarska četka se koristi za skidanje slojeva čađi sa zidova dimnjaka. Kada dođe do začepljenja dimnjaka (fizička barijera u dimnjaku: delovi fasade, cigla, crep, ili neki prirodni materijali: grane, lišće, gnezda i sl.) tada se pristupa probijanju dimnjaka koje se izvodi posebnim dimničarskim alatima – probijačima. Probijači mogu biti različite vrste čeličnih kugli koje se spuštaju niz dimnjak kako bi se izvelo probijanje tih barijera.

Ispaljivanje dimnjaka se koristi u slučaju da postoji opasna količina naslaga smole (3-4mm) koja ne može da se ukloni redovnim mehaničkim čišćenjem. Pre ispaljivanja dimnjaka potrebno je izvršiti posebne pripreme za uspešno i bezbedno izvođenje postupka ispaljivanja.

Hemijsko čišćenje dimnjaka najčešće se izvodi kod dimnjaka koji su izrađeni od nerđajućeg čelika (! ovakvi dimnjaci se ne ispaljuju). Čišćenje dimnjaka od nerđajućeg čelika izvodi se posebnim hemijskim sredstvima koja ne oštećuju zidove i konstrukciju dimnjaka.

Čišćenje dimnjaka bi trebalo obavljati najmanje jednom godišnje uz redovnu kontrolu neposredno pred sezonu korišćenja.

Hemijsko pranje i odmašćivanje hauba roštilja, parovuka i filtera.

Svaki objekat sa prostorom za kuvanje poseduje potencijalni rizik od požara. Isparenja nastala u procesu kuvanja sadrže velike količine masti koje se talože na površini sistema za odvod masnih isparenja. Ovaj talog predstavlja idealno gorivo za izazivanje požara, naročito u kuhinjama gde se radi sa otvorenim plamenom. U skladu sa članom 40 Zakona o zaštiti od požara („Službeni Glasnik RS“, broj 111/2009), i članom 50 Pravilnika o tehničkim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju („Službeni list SFRJ“ br. 38/89), u prostorijama za pripremu hrane te pripadajuće odsisne nape i odsisni ventilator moraju se čistiti na svakih 90 dana za vreme rada ugostiteljskog objekta.

Redovnim održavanjem sistema masne ventilacije, smanjujete rizik od izazivanja požara.

Dimničar BS NS, koristi savremene metode uklanjanja masnih naslaga sa kuhinjskih napa i ventilatora. Tehnološki postupak se sastoji od kombinovne upotrebe hemijskih sredstava i mehaničkog dejstva vode pod visokim pritiskom. Ovom metodom ostvaruju se odlični rezultati uklanjanja masnih naslaga sa sistema za odvod masnih isparenja.

U cilju efikasnog i ispravnog funkcionisanja, smanjenja emisije štetnih materija u vazduh i bezbednog ložionog uređaja potrebno je izvršavati redovno čišćenje površinskih naslaga nastalih sagorevanjem različitih vrsta goriva.

Uklanjanje čađnih i drugih naslaga nastalih u procesu sagorevanja bilo koje vrste goriva izvodi se mehanički, hemijski ili kombinovno.

Bez obzira na vrstu goriva, ložione uređaje malog kapaciteta (do 50kW), trebalo bi čistiti minimum jednom godišnje. Kod ložionih uređaja većeg kapaciteta od 50kW, učestalost čišćenja varira ali ne bi trebalo da bude manje od dva puta godišnje. Kada uređaj radi sa nedostacima, kontrola i čišćenje uređaja mora biti učestalija sve dok se isti ne uklone.

Dimničar BS NS obavlja usluge čišćenja dimno plamene strane ložionog uređaja mehaničkom i hemijskom metodom. Takođe, obavljamo čišćenje vodeno parne strane ložionog uređaja hemijskom metodom kako bi se uklonile naslage kamenca nastale u procesu zagrevanja i isparavanja vode u sistemu.

 

Redovnim kontrolnim pregledom ovlašćena dimničarska organizacija kontroliše funkcionalnu ispravnost dimovodnog sistema, s bezbednosno – tehničkog aspekta, u redovnim vremenskim razmacima.

Redovnim pregledom kontroliše se:

1. Prohodnost i čistoća – očišćenost dimovodnog objekta
2. Ispravnost dimničarskih vratanaca
3. Ispravnost otvora za čišćenje
4. Postojanje taloga, odnosno naslaga čađi, korozije, otpadnog materijala i dr.
5. Postojanje eventualnih oštećenja u dnu i duž vertikale dimnjaka
6. Postojanje eventualnih pukotina na dimovodnom objektu
7. Pregled završetka dimnjaka (kape, kanala i otvora za dovod vazduha)
8. Postojanje oštećenja na krovu usled emisije dimnih gasova
9. Postojanje drugih oštećenja, nedostataka i nedozvoljenih prepravki

U slučaju da su prilikom redovnog pregleda, utvrđeni nedostaci, dužni smo da o tome obavestimo korisnika dimničarske usluge, nadležnu inspekciju i određujemo rok za njihovo otklanjanje.